U stvari, ako nema akcije, šta ostaje ako ne inertnost, beskičmenjaštvo i pasivno prihvatanje ropstva? U vreme depresije i inercije, ljudi se degradiraju u status tegleće stoke, robova uhvaćenih u beznadežno rmbačenje; njihovi umovi su umrtvljeni, zatupljeni i bez misli; njihovi vidici su skučeni; ne mogu da zamisle budućnost, niti da pretpostave da može biti ikakvih poboljšanja trenutnog stanja.

(trimer)